Vučićeva kapitulacija

Već par dana se priča o sporazumu koji su Vučić i Hoti potpisali u Beloj kući. Mnogi su ga okarakterisali rečju “istorijski” i sigurno će jednog dana ući u udžbenike iz istorije, ali kao jedan od najlošijih sporazuma koje je Srbija potpisala.

Ovim dogovorom, kada su pregovori o našoj južnoj pokrajini u pitanju, srpska strana je ostala bez važnog partnera – Izraela. Nakon 12 godina, ta država će priznati nezavisnost Kosova. Zauzvrat, Srbija seli ambasadu u Jerusalim.

Kako se onda ovakav dogovor može smatrati dobrim? Čak iako je ekonomski deo fantastičan. Pre se može govoriti o svojevrsnoj kapitulaciji Srbije pred Trampom i Grenelom. U tački 15 lepo piše da Kosovo godinu dana neće slati zahteve za članstvo, a Srbija ga neće sprečavati da uđe u međunarodne organizacije. Pored toga, naša strana se obavezala i na to da će prestati sa kampanjom otpriznavanja. Kada je reč o prištinskim vlastima, njima nije zabranjeno da lobiraju za nova priznanja.

Na sve to je pristao upravo naš predsednik, a njegovi poslušnici nam sada objašnjavaju da smo time pokazali da je Srbija dostojanstveni lider u regionu. Ne. Pokazali smo da se nalazimo u nekoj vrsti kolonijalnog statusa i da moramo da potpišemo sve što nam kolonijalna sila kaže. Da je Grenel malo pripretio, potpisao bi Vučić i čuvenu tačku 10.

U trenutku kada u susednoj nam Crnoj Gori pada nedemokratski, antisrpski režim, a dolazi novi za koji se nadamo da će malo više poštovati interese srpskog dela stanovništva, vlast u Srbiji se obavezala da neće braniti interese Srba na Kosovu. Minimum godinu dana. Ako je zvanična politika naše vlasti da Kosovo treba priznati kao nezavisnu državu – neka to javno kaže, jer je ovo vrhunac licemerja.

Svima je već dobro poznata ona čuvena rečenica evropskih lidera da “moramo prihvatiti realnost na terenu”. Realnost na terenu je trenutno takva da građane Srbije niko ništa ne pita, a njihove interese nema ko da zastupa; jednim potpisom smo naljutili EU, Rusiju, Kinu i Bliski istok, dok čitav svet sa podsmehom posmatra snimak srpskog predsednika koji zbunjeno gleda u dokument koji je potpisao, pritom tvrdeći da je to neviđeni uspeh koji Srbiju vodi na pravi put. To je realnost. Žalosna.

PAVLE KOSIĆ

Social profiles