Draško Stanivuković: Milo se okliznuo na političku koru od banane

Draško Stanivuković je student ekonomije, političar, aktivista, bivši odbornik u Skupštini Grada Banja Luka i sadašnji poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS). Svoju političku karijeru Stanivuković je započeo sa 18 godina, a godine 2018. kandidovao se za ulazak u Narodnu skupštinu Republike Srpske, te sa preko 20.000 glasova dobio mandat poslanika u Skupštini Republike Srpske i osvojio pojedinačno najveći broj glasova od svih kandidata za narodne poslanike u Republici Srpskoj.

Stanivuković je glavni protiv kandidat sadašnjem gradonačelniku Banja Luke Igoru Radojčiću na izborima koji slede u novembru.

Kao student Ekonomskog fakulteta možete li sagledati ekonosmku situaciju u toku virusa COVID-19 u Republici Srpskoj?

Jedna zemlja koja je već duži vremenski period pod teškim ekonomskim stanjem produkovanim kriminalom, korupcijom, nepotizmom. Zemlja koja ima mnogo veći uvoz nego izvoz i koja ekonomski nije samostalna nego zavisi od kredita i koja ima pet milijardi spoljnog duga, odnosno koja je sa pet milijardi zadužena. Kada dođe situacija da mesec dana nešto ne radi pokazuje svu nemoć. Koliko je bila u teškom ekonomskom stanju govori da smo dobili pomoć od Azerbejdžana jer smo bili ekonomski ovisni od Srbije. Dakle, iz jednog teškog u još jedno teže stanje Republika Srpska je došla, koja i dalje zavisi od još više kredita i to predstavlja još veći problem za život građana.

Početkom 2020. udario vas je ministar policije Dragan Lukač. Da li je zbog tog postupka snosio određenu vrstu sankcije?

U jednom diktatorskom režimu, onaj koji napada samog sebe predstavlja kao žrtvu i apsolutno nema nikakvih sankcija. Taj slučaj sam prijavio tužilaštvu Republike Srpske, i pretnje, i udarac, i fizički nasrtaj ništa se nije desilo od strane institucija. Tražili smo ostavku, međutim znate onu čuvenu “Vrana vrani oči ne vadi”. On je i dalje na svom mestu kao da se ništa nije dogodilo. Šta možemo očekivati od čoveka za čijeg mandata su nerasvetljena mnoga ubistva i gde je policija pokazala na vrh. Pokazani su i mnogi nedostaci u slučaju David Dragičević gde se ozbiljno smatra da policija i vrh imaju određena uplitanja u taj slučaj i na bazi toga što je pokojnog Davida jasno osumnjičio da je on izvršio samoubistvo, a na kraju je zvanična istraga pokazala da nije. Posle takvih promašaja je i dalje ostao. U jednom diktatorskom režimu je teško očekivati demokratske principe.

Prilikom posete Crnoj Gori uoči izbora privedeni ste, potom saslušani i na kraju ste proterani iz zemlje sa zabranom ulaska na godinu dana. Sada kada se promenila politička vlast u Crnoj Gori da li se po pitanju vaše zabrane nešto promenilo, kao i da li planirate uskoro ponovo da je posetite?

Promeniće se, imam kontakt sa ljudima koji će činiti novu većinu i opozicija koja je pobedila činiće vlast, dakle ta zabrana će biti skinuta. Očekujem da ću već u oktobru ili novembru posetiti Crnu Goru koja je slobodna, Crnu Goru u kojoj je demokratija pobedila i Crnu Goru koja je dala veliku nadu i optimizam i za Republiku Srpsku u kojoj jedan te isti sistem vrednosti vlada već 20 godina. Očekujem promene, očekujem ukidanje te zabrane i embarga mog dolaska tamo. Dolazim, posećujem i verujem da ćemo uspeti da te promene prenesemo i u Republiku Srpsku.

Šta mislite o sporazumu koji su potpisale tri koalicije o sastavu nove vlade u kom se navodi da se grb, himna i zastava neće menjati?

Smatram da na bazı podrške i snage određenih stranaka to jedino realno u ovom trenutku, iako od nas neko priželjkuje možda drugačije stvari kada govorimo o vraćanju identiteta našeg naroda koji je sistemski potiskivan godinama i decenijama unazad. Ako imamo jasnu sliku da vlast u Crnoj Gori čine tri koalicije od kojih je jedna albanska koalicija, onda prosto shvatamo da neke promene na bazi toga još nisu moguće i još uvek nisu sazrele. Potrebno je da prođe vreme, da se politika učvrsti, da dobiju u narodu još veću podršku kroz narodne izbore kako bi se išlo ka nekim promenama koje kao Srbi očekujemo da se dogode.

Milo Đukanović je izgubio izbore. Da li mislite da će se u bliskoj budućnosti i u Republici Srpskoj i u Srbiji scenario ponoviti?

Za Republiku Srpsku mnogo bolje poznajem stanje. Verujem, znam da će se desiti. Prosto jedan sistem je toliko unazadio zemlju i naš narod poslednjih godina i decenija da kao svaki sistem koji je ovoliko dugo ukorenjen, postane svirep, postane bahat, postane pun samopouzdanja da šta god pomisli može da uradi da će mu uspeti. Na tu političku koru od banane se okliznuo Milo Đukanović. Doći će ta politička kora od banane i u Republiku Srpsku o koju će se okliznuti i desiće se vrlo sličan scenario. Potpuno verujem u mir i demokratske principe, kao i da će demokratija zavladati u Republici Srpskoj, što je ključno u svakoj zemlji koja teži demokratskim principima.

Nezaobilazna tema ovih dana je sporazum Srbije i Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama. Kako komentarišete to što je Srbija treća zemlja na svetu koja će preseliti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim? Da li je to dobar politički potez?

Neko stvari čovek treba gledati šire, ne poznajem mnoge detalje i pozadinu samog sporazuma. Na bazi neke pretpostavke traži se maksimalistički cilj da priznate Kosovo i Metohiju i kaže se ‘ako to ne uradite, hajte makar ovo’. Čitav taj događaj je podređen američkim izborima u Crnoj Gori i verujem da su akteri tog sastanka poslužili kao poligon za izbore koji slede. Sa druge strane, naravno da nije pozitivno što premeštanjem ambasade, Izrael priznaje Kosovo zbog čega imate pretnju od preko 40 islamskih zemalja kojima se ne sviđa takav potez. Imamo i Dodika koji je krenuo u jednu takvu egzibiciju premeštanjem ambasada pa je dobio odgovor da i Bosna i Hercegovina prizna Kosovo i Metohiju. Treba biti oprezniji prilikom jednog takvog egzibicionizma i očuvati kao prioritet interes Kosova i Metohije i Republike Srpske. Ne treba se poigravati  sa takvim stvarima.

Da li ste tokom bavljenja politikom doživljavali pretnje?

I dan danas i svaki dan, i juče i danas i sutra. Političke pretnje, određene ucene, pritisci su jedna svakodnevica na koju danas više ne obraćam pažnju.

Koliko su mladi ljudi zastupljeni u politici u Republici Srpskoj?

Nekim angažmanom koji sam pokazao u poslednjih nekoliko godina taj procenat se povećava, ali moglo bi više. Kakva je budućnost jednog naroda u kojem su penzioneri mnogo više aktivniji od mladih ljudi.

RAZGOVARAO: LAZAR SMILIĆ

 

Social profiles