Ni D od demokratije

Međunarodni dan demokratije Srbija je ove godine dočekala bez Skupštine i bez Vlade. I to nije jedino što joj nedostaje.

Država koja je, bar formalno, na putu ka Evropskoj uniji, može se „pohvaliti“ i deficitom poverenja i u ostale demokratske institucije i procedure.

Slobode govora možda i ima, ali slobode posle govora – teško. Nezavisni mediji su na udaru prorežimskih, novinari su meta propagandista, a kritičari označeni kao strani plaćenici i domaći izdajnici.

O vladavini prava je degutantno i govoriti. Ustav se doživljava kao mrtvo slovo na papiru, selektivna primena zakona je i više nego očigledna, a sam pomen podele vlasti okarakterisan je kao pokušaj urušavanja države.

Američka nevladina organizacija „Fridom haus“ je u ovogodišnjem izveštaju Srbiju svrstala u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima. Ta kategorija podrazumeva države u kojima su demokratske institucije krhke i u kojima postoje značajni izazovi u odbrani političkih prava i građanskih sloboda.

Izveštaj je osvanuo početkom maja, a već sada nam se čini da bi autori upotrebili i krupnije reči pri oceni trenutnog stanja u Srbiji.

Kao jednu od glavnih tačaka zbog kojih je Srbija „pala u očima demokratije“, Fridom haus naveo je sistematsko ograničavanje mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom. 

Izbori održani 21. juna su i tu opoziciju, značajno ograničenih mogućnosti, potpuno izolovali iz parlamenta. Iako bi taj dan mogao da se uzme kao prekretnica, opozicioni političari izolovani su odavno i kada je reč o televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Ukoliko se pominju, pominju se isključivo u negativnom kontekstu, uz optužbe da rade protiv interesa Srbije i njenih građana.

U izveštaju je kao sporna navedena i legitimnost vladajuće većine. Naravno, i tu smo „napredovali“. Srpska napredna stranka je u međuvremenu zauzela 188 mesta u Skupštini koja broji 250 poslanika, a sve to nakon što je za nju, od 6,5 miliona, glasalo skoro 1.954.000 birača.

Srbija je, prema izveštaju ove organizacije, nazadovala i u borbi protiv korupcije. Autori su naglasili da izostaje efikasna akcija kao odgovor na slučajeve povezane sa korupcijom na visokim nivoima. Osim toga, oni su zaključili da postoje i slučajevi raspuštanja institucija i ustručavanje od delovanja kojim bi se država adekvatno suprotstavila korupciji. U tom segmentu, situacija je standardno loša.

Dijalog, koji bi trebalo da bude u osnovi demokratskog društva, ugušen je na svim nivoima. Duboke podele stvaraju dodatne tenzije, a ohrabruju se samo spremni na nasilni obračun sa neistomišljenicima.

Iako se demokratska fasada domađeg hibridnog režima istanjila do krajnjih granica, konstruktivno rešenje za izlazak iz političke krize se ne nazire. Bar ne u redovima onih koji bi trebalo da budu nosioci istog.

I zato – možda je danas Međunarodni dan demokratije, ali u Srbiji je to samo jedan obični 15. septembar.

TIJANA ĐORĐEVIĆ 

Social profiles