Kolektivna amnezija

Najnovija vest, 25.9.2020. godine u Srbiji je pad vojnog aviona u okolini Loznice. Od nesreće koja je uzrokovana padom helihoptera, 13. marta 2015. u Surčinu, kada je nastradalo sedam ljudi od kojih je jedna beba stara 5 dana, svaka ovakva vest podseti me na taj događaj. S toga, sledi podsećanje na taj slučaj, koji smo delom zbog (slučajnih ili namernih) nagomilavanja raznih drugih događaja, delom zbog sopstvene neodgovornosti i kratkovečnosti ličnog ali i kolektivnog pamćenja, potpuno potisnuli.

“Afera helihopter” kako je u javnosti nazivaju, započela je već pomenutog 13. marta 2015. godine u Novom Pazaru.

  • Beba stara pet dana reanimirana je u bolnici u Novom Pazaru i lekari su smatrali da je neohodno da se ona preveze u Beograd. 
  • Sanitetsko vozilo je krenulo na taj put, ali zbog loših vremenskih prilika došlo je do odrona na putu i u pomoć je pozvana vojska. 
  • Nakon razgovora između nadležnih u vojsci, tokom kojih su imali saznanja o nepovoljnim meteorološkim prilikama i uprkos tome što nisu prošli odgovarajući zgravstveni pregled pre leta, nakon naredbe tadašnjeg Ministra odbrane, Bratislava Gašića, posada je sela u helihopter i poletela ka Raškoj.
  • Tamo su se posadi pridružila dva medicinska radnika sa bebom. Odatle, trebalo ih je prevesti do heliodroma na VMA. Međutim, nakon razgovora između posade i kontrolora leta, odlučuje se da će se sleteti na aerodrom “Nikola Tesla”. 
  • U međuvremenu došlo je do pogoršanja vremenskih uslova i nakon tri pokušaja pilota da vidi pistu i sleti, helihopter je pao. 
  • Tragično su nastradali svi koji su toga dana bili u letelici. 
  • Nakon završetka uviđaja, usledila je konferencija za medije i javnost saznaje da je general Bandić izdao naređenje za poletanje nakon odluke Ministra odbrane. Takođe se saznaje da tadašnji načelnik generalštaba nije bio obavešten o akciji, uprkos tome što je obavezno da je on najpre odobri. Jer tako nalaže procedura u lancu komandovanja.
  • Formirane su 2 komisije za utvrđivanje odgovornosti. Nakon dve nedelje, utvrđeno je da je primarna odgovornost na članovima posade. Takođe, saopšteno je da postoje sumnje da deo odgovornosti snosi i deo aktivnih pripadnika vojske Srbije kao i određen broj civilnih lica.
  • Izveštaj vojne komisije takođe govori o odgovornosti posade i kontolora leta, nesporazumima u poslednja 2 minuta koji su bili presudni za tragični ishod, kao i o saznanju da su vođa posade i letač tehničar bili pod dejstvom alkohola.
  • Disciplinski postupak je pokrenut nakon sedam meseci, protiv dva lica u vojsci, ali je zabrana napredovanja u roku od 2 godine (koja im je dodeljena), kasnije poništena.
  • Posle petnaest meseci, Tužilaštvo se izjasnilo da niko nije odgovoran i da neće biti istrage.

Za vreme trajanja istrage i utvrđivanja odgovornosti, tadašnji Premijer Aleksandar Vučić više puta je u javnosti govorio o ispravnosti svih postupaka svojih ministara, Bratislava Gašića i Zlatibora Lončara. Čak je i izgovorio rečenicu: “ Lakše je mene da skinete, nego njih, jer ja njih neću da dam.” Tako po ko zna koji put jasno svima stavivši do znanja kako treba da se ponašaju. 

Odgovori na mnoga pitanja, utvrđivanje odgovornosti i rasplet ovog slučaja, sve to je u ovom slučaju – izostalo. Nakon pet godina više niko i ne postavlja pitanja, “afera helihopter” samo je jedna u nizu velikih “afera, koje su uzdrmale vlast”, dok  ta ista vlast vlada, nikad jača i moćnija. 

Vladavina prava je potpuno nepoznat pojam u ovom sistemu. Institucije samo fiktivno postoje, dok svi gledamo kako pravdu, po sopstvenom nahođenju deli jedan čovek, već godinama. Kada smo postali imuni, slepi i gluvi na ovakve događaje? U tišini prolaze dani, nedelje, meseci i godine. Pitam se, zašto ćutimo i do kada će ta zaglušujuća tišina trajati?

NIKOLINA BONIĆ 

Social profiles