Opozicija 2000. išla kroz Srbiju, danas kuka

Bivši ambasador Milan Protić izjavio je na debati o 5. oktobru 2000. godine da je opozicija tada išla kroz celu Srbiju, a da današnja opozicija to ne radi, već kuka što nije na Radio-televiziji Srbije. Bivši predsednik Boris Tadić smatra da je posle 5. oktobra trebalo uraditi reformu političke kulture, kao i da većina građana tada nije bila za radikalne promene.

„Ne treba vam organizacija, treba vam dobra volja da odete u kafanu da popričate s ljudima, na pijacu. Današnji opozicionari su iz ‘carskih gaća’ i njima je ispod časti da zgaze u blato. Oni kukaju što nisu na RTS“, rekao je Protić na tribini „Peti oktobar – dvadeset godina posle: Društvo u Srbiji pred izazovima vaninstitucionalne borbe za političku legitimnost.

Kao ključne stvari koje su propuštene da se urade posle 5. oktobra Protić je naveo to što nisu raspisani izbori za ustavotvornu skupštinu, na kojoj bi 500 poslanika odlučilo kakav Ustav treba doneti, što nije raspisan referendum o tome da li državno uređenje treba da bude republika ili monarhija i što nije pohapšeno makar 100 ljudi koji bi odgovarali za prethodnu politiku.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić je ocenio da je kao ključnu stvar posle 5. oktobra trebalo uraditi reformu političke kulture, koja se morala odvijati preko medija i obrazovanja. On je rekao da je kao ministar telekomunikacija želeo da se pojedinim medijama oduzmu nacionalne dozvole za emitovanje, ali da nije bilo jedinstva o tome.

Tadić je rekao da postoje iluzije o 5. oktobru i da većina građana nije bila za radikalne promene, jer je dve trećine Srbije bilo konzervativno.

On je istakao da bez sinergije opozicionih stranaka, građana, organizacije Otpor i saradnje sa sindikatima ne bi bilo 5. oktobra i da pobeda na izborima ne bi bila moguća da predsednički kandidat nije bio Vojislav Koštunica.

Novinarka Gordana Suša istakla je da je 5. oktobar promovisao ideju evropske Srbije i naglasila da je posle toga inflacija smanjena sa 200 na osam odsto, da je Srbija vraćena u Ujedinjene nacije, da su plate upetostručene i da su te promene trasirale evropski pravac Srbije.

Ona je ocenila da danas nedostaje solidarnosti i da je ključna razlika između tog i sadašnjeg vremena to što su opozicija i mediji tada imali podršku sa zapada, koja je obuhvatala i finansijsku podršku, što danas nije slučaj.

Profesor Žarko Korać rekao je da je i danas neophodno vaninstitucionalno delovanje, kao opomena, jer demokratski sistem u Srbiji teško opstaje kao čisto demokratski.

On je ocenio da aktuelna opozicija nema podršku Zapada i da bi bilo dobro da se „skupe“ i da naprave platformu koja je jasnija od Sporazuma s narodom.

Korać je ocenio da aktuelni skupštinski saziv neće dugo opstati i da će se uskoro ići na nove izbore.

On je tokom debate Koštunicu okarakterisao kao „čoveka kontinuiteta“ i istakao da je to da li si za promene ili kontinuitet bila osnovna podela u demokratskoj opoziciji Srbije.

Nekadašnji član Otpora Siniša Šikman rekao je da je pesnica tada bila pozdrav i da je to ponovo, samo ovog puta zbog koronavirusa.

On je naveo da ljudi misle da su protesti 5. oktobra 2000. godine bili spontani, ali da su oni bili rezultat dugogodišnjeg rada i „cepanja cipela“.

Na pitanja zašto je obrazovanje prepušteno Demokratskoj stranci Srbije, a potom Socijalističkoj partiji Srbije, zašto nisu promenjene službe bezbednosti i zašto je došlo do „istorijskog pomirenja“ sa SPS, Tadić je rekao da nikada nisu sami imali većinu za promene i da su morali da dele ministarstva kada sklope koalicije.

O pomirenju sa SPS rekao je da je ta koalicija napravljena da na vlast ne bi došla koalicija Vojislava Šešelja, Tomislava Nikolića, Velimira Ilića i SPS, jer bi se odustalo od evropskog puta Srbije. Dodao je da je na taj način njihov dolazak na vlast odložen, ali je makar Srbija ostala na evropskom putu.

IZVOR: FONET

Social profiles