Šesti oktobar – nedosanjani san

Ovih dana obeležava se 20 godina od pada diktatorskog režima Slobodana Miloševića i od 5. oktobra  kao dana revolucije i pobede demokratije u ovoj zemlji. Sada se vratimo u realnost…

Dvadeset godina od toga dana kada su na ulicama Beograda ljudi gladni i žedni, siromašni da siromašniji ne mogu biti, istrošeni od ratova, bombardovanja i inflacije uspeli da potvrde svoju izbornu volju iskazanu 24. septembra te 2000. Kada tako postavimo stvari, čini se da drugog izbora nisu ni imali. Koliko je ta pobeda bila velika, toliko je veliki poraz usledio nakon samo tri godine, 12. marta 2003. dana kada je ubijen tadašnji Premijer Zoran Đinđić. Jasno je danas, da je upravo u to vreme ta Demokratska opozicija Srbije trebala da zagrebe ispod površine i da sprovede lustraciju unutar vojske i službi bezbednosti. Sprečeni su u tome, demonstracijom sile, ubistvom jednog od lidera ispred zgrade Vlade Republike Srbije, države koju su tek trebali iznova da izgrade. Od tada, do danas, potpuna propast Srbije sve je bliža. U ovih dvadeset godina smenjivale su se različite vlasti, ali baš ti „Miloševićevi“ ljudi nikada sa najvažnijih mesta nisu otišli. Vladar je svrgnut, ali čitava njegova zaostavštvina muči nas dve decenije od njegovog pada. U međuvremenu, upatvo stranka čiji je član bio Zoran Đinđić izbore je izgubila od Srpske napredne stranke, izdajničkog ogranka radikala čiji lider je ljude pozivao u rat i potpirivao mržnju devedesetih godina. I to su znali i tada, baš tada kada su svi oni koji danas glasno govore protiv režima dopustili da oni, takvi kakvi jesu, dođu na vlast. Znali su njihovu pozadinu, ali su im ipak predali sve poluge moći u ovoj zemlji. Osam godina kasnije Srbija je na korak pred suspenziju u pregovorima za EU, svaki sledeći izveštaj svih relevantnih evropskih organizacija o stanju u pravosudnom sistemu, slobodi govora i ostalim demokratskim vrednostima, sve je gori i gori, a ono što je najvažniji pokazatelj kompletnog propadanja: mi smo danas zemlja koju godišnje napusti više od  50.000 ljudi. 

Uprkos tome, dvadeset godina posle petooktobarske revolucije, sa jedne strane opozicija nije sposobna da priđe bilo kojoj opštini (izuzimajući 2 u čitavoj Srbiji), nema je u Skupštini, potpuno je nemoćna i nesposobna za pružanje bilo kakve alternative ovoj vlasti, o pobedi na izborima da i ne govorim. Sa druge strane, narod kome u ovoj zemlji istinski nije dobro – odlazi, od onih koji ostaju postoje ljudi koji sa SNS knjižicom šetaju u mislima svemoćni, a istinski slabi beskičmenjaci, uživaju sve povlastice, živeći svoje najbolje dane. Oni su definitivno u većini. Postoje i oni koji još uvek nisu odlučili da odu odavde „trbuhom za kruhom“ već uplašeni, ali podignute glave, dostojanstveno brane ono što se još uvek može odbraniti. Misle i govore slobodno boreći se za novi prevrat u političkoj istoriji ove zemlje. Ljudi koji ovde još uvek žive očigledno nisu dovoljno gladni, žedni i siromašni da bi se ponovo desio 5. oktobar. Ali oni to nikada i neće biti, jer su okolnosti u kojima živimo potpuno drugačije. Zbog toga je svako poređenje u to smislu, izlišno i beskorisno. Ako već postoji toliko inteligentnih ljudi koji svakoda dana u profesionalnim medijima govore o svemu onome što je potrebno da se dogodi da bi do  promena došlo, pitam se u čemu je onda problem da ujedinjena ili razjedinjena, na bilo koji način konačno organizovana opozicija napokon krene u promene? Kada svi sve znaju, kada svakoga dana mogu na telviziji da pričaju o tome, zbog čega ne krenu, ako treba od vrata do vrata? Zar neće ranije završiti ako ranije i počnu? Šta čekaju i koliko vremena oni misle da imaju? Taj čuveni 6. oktobar građani ove zemlje čekaju već 20 godina i sve ih je manje, ali još uvek postoje i za koju god političku opciju da su, u ovom potpuno razvaljenom političkom sistemu to nije ni važno. Promene su nepresušna potreba ovog društva u sve dok se one ne dogode svi zajedno ćemo samo nazadovati i bivati sve dalje od sna o  uređenoj, demokratskoj i slobodnoj Srbiji, o zemlji u kojoj svi zaslužujemo da živimo.

NIKOLINA BONIĆ

Social profiles