Ko je Džo Bajden, novi predsednik Amerike?

Džo Bajden, kojeg su svi veliki američki mediji proglasili danas popodne pobednikom na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama, kao nekadašnji potpredsednik Baraka Obame, dugogodišnji senator i predsedavajući Komiteta za spoljne odnose, političar je sa ogromnim spoljnopolitičkim iskustvom.

Njegovom pobedom na novembarskim izborima, u napetoj završnici s brojanjem glasova u ključnim saveznim državama, moglo bi se očekivati oživljavanje tradicionalnih američkih savezništava, pre svega u Evropi i Istočnoj Aziji.

U autorskom članku koji je u januaru ove godine objavio u časopisu Foreign Affairs, Bajden polazi od toga da se svet neće organizovati sam od sebe i zalaže se za spoljnu politiku SAD koja bi Ameriku trebalo da vrati na čelo međunarodne zajednice.

Većina njegovih pristalica, savetnika i kolega iz bivše Obamine administracije veruje da Bajden neće radikalno promeniti politiku SAD i udaljiti je sa terena nadmetanja između velikih sila.

Ipak, u nedavnom intervjuu za časopis Foreign Affairs Bajden je izjavio da „saradnja sa drugim državama, koje dele američke vrednosti i ciljeve, čini Ameriku bezbednijom i uspešnijom“.

Stubovi Bajdenove spoljne politike mogli bi se označiti kao 3D: Domestic / Domaća, Deterrence / odvraćanje i Democracy / demokratija, predočila je profesorka prestižnog Univerziteta u Prinstonu i bivša direktorka za političko planiranje u Stejt departmentu, En Mari Sloter. Bajden je najavio da će tokom prve godine mandata u Beloj kući biti domaćin velikog Samita za demokratiju i to je ponovio nekoliko puta tokom kampanje.

On će tražiti da se vlade obavežu na nove akcije u borbi za ljudska prava, protiv korupcije i autoritarnih režima i to bi bio veliki zaokret u poređenju s Trampovom popustljivošću prema diktatorima i korumpiranim vladarima, za koje liberalno krilo smatra Si Đipinga, Vladimira Putina, Kim Džong Una, Redžepa Taipa Erdogana, Žaira Bolsonara i dr.

Bajden se u septembru 2015. godine prvi put zvanično sastao u Beloj kući u Vašingtonu sa Aleksandrom Vučićem, tada premijerom Republike Srbije, a manje od godinu dana kasnije,16. avgusta 2016. godine američki potpredsednik je posetio Srbiju.

Tokom sastanka sa Aleksandrom Vučićem, tada još uvek predsednikom srpske vlade, a nakon što je srpski državni vrh doneo odluku da neće uvoditi sankcije Rusiji po ugledu na zemlje EU, Bajden je poručio da Srbija ne mora da bira – Amerika ili Rusija.

Bajden se još jednom sastao sa Aleksandrom Vučićem, u januaru 2017. godine u Davosu, kada je istakao da je Srbija ključna za stabilnost zapadnog Balkana i konstatovao da su učinjeni veliki koraci u dijalogu sa Prištinom.

Ipak, Bajden se s entuzijazmom odnosio se prema nezavisnosti tzv. Kosova, njegovi saradnici su izrazili podršku prijemu tzv. Kosova u UNESKO i učešću na Olimpijadi 2016. godine u Brazilu.

Zanimljivo je da je tri puta posetio Srbiju. Za vreme Jugoslavije sastao se Titom u Splitu, gde je po sopstvenom prizanju bio oduševljen razgovorom sa njiim.

Nakon Tita, Bajdena su ugostili predsednici i premijeri država koje su nastale nakon raspada Jugoslavije.

Rođen je 20. novembra 1942. godine u Skrantonu, savezna država Pensilvanija kao prvo od četvoro dece oca Džozefa Robineta Starijeg i majke Ketrin Judžinije udato Finegan, u sebi ima irske, francuske i engleske krvi i izjašnjava se kao katolik.

Kada je Džo imao jedanaest godina porodica Bajden se seli u Klejmon, na samom severu države Delaver, zbog ekonomskih poteškoća.

Ipak, Bajden uspeva da upiše studije istorije i da diplomira 1965. godine istoriju, političke nauke i engleski jezik na osnovnim akademskim studijama Univerziteta u Delaveru.

Iako je bio loš student, njegov biograf Džuls Vitkover ga je opisao kao prirodnoga vođu samim koji je bio izabran za predsednika odeljenja u više navrata.

– Ako je i bio lošiji đak, to ne važi i za njegovo bavljenje sportom. U katoličkom koledžu koji je završio 1961. godine, Bajden se pokazao kao dobar sportista u školskoj ekipi američkoga fudbala – napisao je Vitkover.

U međuvremenu, u toku letnjega raspusta, na Bahamskim ostrvima upoznao je Niliju Hanter (1942-72) koja će postati njegova prva surpuga i majka troje dece – sinova Džozefa Trećeg (1969-2015) i Hantera i ćerke Naomi.

Bajden je pohađao i Pravni fakultet u Sirakuzi gde je stekao zvanje doktora prava.

Tokom prve godine studija na Pravno fakultetu Bajden je optužen i priznao da je plagirao jedan rad, stoji u članku koji je objavio Njujork tajms, pa je zato bio suspendovan i bio primoran da pauzira jedan semestar.

Džo Bajden se 1972. godine kandidovao za senatora iz Delavera i na izborima uspeo da odnese tesnu pobedu na republikancem i dotadašnjim senatorom Džejmsom Kejlebom Bogsom.

Mesec dana kasnije, u saobraćajnoj nesreći Bajdenu su stradale supruga i jednogodišnja kćerka, pa on želi da se povuče sa funkcije senatora da bi se brinuo o povređenim sinovima.

Ipak, odustaje od te odluke i senatorsku dužnost nastavlja da obavljao sve do januara 2009. godine, kada je postao potpredsednik u mandatu Baraka Obame.

Dok je obavljao funkciju senatora, Džo Bajden je učestvovao na unutarstranačkim izborima za predsedničku nominaciju Demokratske stranke.

Njegova kampanja je trajala od juna do septembra 1987. godine, ali je Bajden potom odustao zbog nekoliko loših odluka, praćenih medijskim pritiscima.

Godinu dana kasnije, Bajden je hospitaliziovan zbog dve aneurizme, a posle prve operacije, njegovo zdravstveno stanje se zakomplikovalo plućnom embolijom.

Tek posle druge operacije na mozgu, ovoga puta bez neželjenih posledica, on se, nakon sedam meseci provedenih u bolnici, vraća svojim dužnostima.

20 godina kasnije, 2008. godine, Džo Bajden se kandiduje i drugi put na unustranačkim izborima za demokratsku nominaciju.

Ovoga puta kampanja je trajala skoro godinu dana, ali je obustavljena posle neuspelog kokusa u Ajovi gde je osvojio svega jedan odsto glasova.

Ipak, krajem leta 2008. godine budući predsednik SAD Barak Obama je obelodanio da će mu saborac i kandidat za potpredsednika biti Džo Bajden.

Premda je, posle završetka svog potpredsedničkog mandata Bajden davao kontradiktorne izjave o svojoj kandidaturi, on je u proleće 2019. godine ipak odlučio da uđe u predsedničku trku za nominaciju Demokratske partije.

Krajem avgusta 2020. godine, Bajden je i zvanično postao kandidat demokrata na predsedničkim izborima, ali je nominaciju de facto izborio još početkom aprila iste godine, kada se njegov glavni rival Berni Sanders povukao iz trke.

IZVOR: TANJUG