Šta je Bajden govorio o Srbiji?

Veliki deo srpske javnosti dobro se seća Džoa Bajdena, kandidata na predsedničkim izborima u Americi. Kao senator i istaknuti demokrata devedesetih godina zagovarao je NATO intervenciju tokom sukoba na Kosovu, a upamćen je i ranije po izjavama koje često nisu bile naklonjene Srbima, piše „Blic“.

Jedni danas, sa vremenske distance, smatraju da Bajdenovu antisrpsku retoriku ne treba posmatrati jednostrano, bez govora o politici tadašnjeg režima Slobodana Miloševića koji je prvenstveno i bio meta Bajdenovih kritika. Za druge je, međutim, Bajdenovo ime i danas asocijacija na nacionalne traume poput bombardovanja 1999. godine i otcepljenja Kosova, koje se smatra porodičnom zaostavštinom Klintonovih.

Bajden je u novijoj istoriji Srbiju posetio dva puta kao potpredsednik Baraka Obame, nudeći tim prilikama daleko pomirljiviju retoriku. Ipak, od svog stava da Kosovo mora biti nezavisna država do danas nije odustao.

„Milošević je ratni kriminalac“

Iako već godinama unazad internetom i u pojedinim medijim kruže tvrdnje da je Bajden o Srbima govorio kao o „ubicama beba, silovateljima i mesarima“ koje treba „smestiti u koncentracione logore“, nikada nisu pronađeni izvori koji bi potvrdili autentičnost tih izjava.

Ono što je dokumentovano su kritike koje je za vreme boravka u Senatu upućivao Miloševiću.

– Glavni uzrok problema je Slobodan Milošević. Na privatnom sastanku 1991. godine, otvoreno sam mu rekao da je kriminalac – izjavio je svojevremeno Bajden.

Posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma čestitao je Ričardu Holbruku na diplomatskoj veštini, ali je naglasio da tadašnjeg srpskog predsednika ne treba posmatrati kao „deo rešenja“.

– Imam pomešana osećanja prema dogovoru sa Miloševićem, zato što verujem da on jedino razume silu i verujem da je on krajnji problem, kao i da će ovo morati da bude rešeno silom, i iskreno, želeo bih da smo sada iskoristili silu. Nemam iluzije da Beograd nije pun političara koji su čitali Džefersona i Medisona u slobodno vreme i koji čekaju demokratsku sredinu kako bi se pojavili. Međutim, mislim da nismo dovoljno pažnje obraćali na demokratsku opoziciju koja postoji – rekao je Bajden nekoliko dana nakon potpisivanja sporazuma 1995. godine.

Samo nekoliko godina kasnije usledile su nove tenzije na Balkanu, ovog puta na Kosovu, a Bajden je i po tom pitanju imao formiran stav.

„Srbi da pogledaju sebe u lice“

Bajden je u više navrata govorio o potrebi da se spreči dalje nasilje nad Albancima, a nekoliko godina po završetku sukoba na Kosovu imao je poruku za Srbe.

– Dok srpski narod ne bude pogledao sebe u lice i razumeo šta su njegovi lideri uradili, i u šta su njih ubedili, srpski narod neće moći da se otrgne od ideje da su žrtve, od ideje koju svi političari koriste i kojom manipulišu. Vrednost Nirnberškog suđenja nije bila da kazni, već da pokaže i učini da Nemci pogledaju sebe u oči, i da im ne dozvoli da racionalizuju, kao u Prvom svetskom ratu, da su oni bili žrtve – poručio je.

Dodao je da smatra da su Srbi podjednako sposobni i časni „kao bilo koji drugi narod u Evropi“, kao i da je na Kosovu potrebno stalno vojno prisustvo kako bi se osigurao opstanak multietničkog društva bez kog nema „Boga u političkom smislu“.

„Dalje ruke od Crne Gore“

Na saslušanju pred američkim kongresom 2000. godine Bajden je upozorio Miloševića da ne započinje rat u Crnoj Gori, prenela je crnogorska „Pobjeda“ na osnovu kongresnih dokumenata u koje je imala uvid. Bajden je u svojstvu senatora pozvao tadašnjeg američkog predsednika Klintona i NATO da urade sve da „Milošević ne zbaci demokratsko rukovodstvo Crne Gore“.

– Gospodine predsedniče, obraćam Vam se danas da bih razgovarao o pretnjama Crnoj Gori, jedinom preostalom slobodnom delu jugoslovenske federacije. U deceniji devedestih u četiri navrata je mene i moje kolege probudilo saznanje da je Slobodan Milošević započeo rat. Ne želim više nikada da pročitam taj naslov. Dakle, govorim jasno i glasno: Dalje ruke od Crne Gore gospodine Miloševiću – navodno je rekao Bajden.

U dokumentu američkog Kongresa koji prenosi „Pobjeda“, Bajden ne priznaje SR Jugoslaviju i poput crnogorskog rukovodstva je naziva takozvanom.

– Većina mojih kolega svesna je da je „Jugoslavija“ izmišljen termin. To je bila prva Jugoslavija, ona koja je propala tokom Drugog svetskog rata. Iz pepela rata nastala je druga Jugoslavija. To je bila Titova Jugoslavija. Tito je bio mrtav manje od decenije kada je njegova Jugoslavija počela da se raspada početkom devedesetih. A sada, sve što je ostalo od Jugoslavije je svađajući par Srbija i Crna Gora – navodno je pred Kongresom ispričao Bajden.

Pomirljivi potpredsednik

Došao je 21. vek i dve Bajdenove posete Srbiji. Sada je bio na funkciji potpredsednika, a njegov ton je bio znatno drugačiji.

Prva poseta bila je 20. maja 2009. godine kada ga je dočekao državni vrh uz najviše državne počasti. Intonirane su američka, pa srpska himna, a centralna tema susreta sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem bila je Kosovo. Bajden je naglašavao da Amerika neće tražiti od Srbije da prizna Kosovo.

– To nije preduslov za našu podršku nameri Srbije da postane članica Evropske unije – rekao je i dodao:

– Administracija Baraka Obame je upravo završila svojih prvih sto dana na vlasti. Mi smatramo da je veoma važno već na samom početku našeg mandata da dođemo na Balkan, da dođemo u Srbiju, da pokažemo koliko nam je stalo do ovog regiona.

Druga poseta, 16. avgusta 2016. godine, bila je praćena sličnim porukama. Bajden je dočekan ispred Palate Srbije, gde ga je sa pogačom i solju ugostila devojka u tradicionalnoj prizrenskoj srpskoj gradskoj nošnji, a potom se iza zatvorenih vrata sastao sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem.

Usledila je konferencija za medije na kojoj je Vučić rekao da odnosi Amerike i Srbije idu „uzlaznom putanjom“, a Bajden je prvi put izjavio saučešće svima koji su izgubili voljene tokom NATO bombardovanja.

– Uspomene na gubitak voljenih su i dalje sveže. Amerika i Srbija, naravno, ne slažu se oko svakog pitanja, ima mnogih ožiljaka i rana koje su žive iz devedesetih godina, ali ja se nadam da ćemo preduzeti korake i da će to učiniti nove generacije – rekao je Bajden i opet ponovio da neće od Srbije tražiti priznanje Kosova.

Vučić i njegov američki gost su potom u večernjim satima prošetali Skadarlijom, gde je Bajden i zaplesao.

„Kosovo treba da bude nezavisna država

Bajden se početkom prošlog meseca oglasio o sporazumu između Beograda i Prištine koji je nešto ranije potpisan u Beloj kući, priznajući da nije upućen u detalje dogovora, ali podvalčeći svoj dobro poznati stav o tom pitanju.

– Ne znam šta ima u dogovoru. Ono što sam uvek tvrdio u odnosu na Srbiju i Kosovo je da bi Kosovo trebalo da bude nezavisna država, i da nije deo Srbije. Ja sam proveo dosta vremena tamo. Pretpostavljam da će sporazum ojačati tu nezavisnost. Ali ne znam o čemu se radi – odgovorio je demokratski kandidat na pitanja novinara oko postignutog sporazuma između Srbije i Kosova o normalizaciji ekonomskih odnosa.

Bajden je tada spomenuo i činjenicu da je njegov sin Bo, koji je preminuo 2015. godine, služio na Kosovu u okviru američkih NATO trupa.

IZVOR: BLIC