Čomić: Ako iko razume šta su nepravde i nedostatak prava, onda su to žene

Društveni dijalog će služiti da Srbija razgovara o dva osnovna problema, o promeni moći i o ukupnom nedostatku procesa i dijaloga u Srbiji kojim se mere činjenice, izjavila je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na multisektorskom dijalogu „Stanje rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji“.

Ona je navela da je potrebno da se dijalogom u Srbiji od moći nad nekim izgradi moć za „nešto, za promene nabolje, a sve to dijalogom, promenom ponašanja ljudi na javnim poslovima kojim se gradi vladavina prava“.

Čomić je istakla da je važno da „jedni druge slušamo i kada nam se činjenice o rodnoj ravnopravnosti ne sviđaju“.

Ona je rekla da će Srbija bez dijaloga „imati onoliko istina koliko će imati interpretcija kroz monologe ljudi koji ne bi trebalo da učestvuju u monolozima“.

Čomić je rekla da „nikada nije vreme za ono što su problemi žena u Srbiji, osim danas, sada i ovde u Srbiji“.

Alat za promenu nabolje su, istakla je, dosledna primena zakona i obavezno postupanje po preporukama društvenog dijaloga, „što je drugo ime za vladavinu prava“.

Ona je rekla da je sada vreme da se menja položaj žena u Srbiji nabolje na osnovu činjenica o stanju rodne ravnopravnosti.

„Ako iko svojim identitetom razume šta su društvene nepravde, omalovažavanje i nedostatak ljudskih prava u svakodnevnom životu, onda su to žene Srbije i cele planete“, rekla je Čomić.

Ona je rekla da su žene „hiljadama godina čekale da počnu da ih tretiraju kao ljudska bića, a ne kao predmete i robu, da ih tretiraju kao osobe koje imaju svoja prava, želje i duboku unutrašnjost kojom žele da ižive ono što izbija iz njih“.

Čomić je podsetila da se rodna uloga žene drastično promenila za poslednjih 100 godina i napomenula da će se tek promeniti „za godinu, dve ili četiri u Srbiji ako zajedno budemo radili na primeni onoga što već piše u zakonima u vezi sa ženskim ljudskim pravima“.

Ona je zaključila da je „pola budućnosti ženskog roda, a pola muškog roda, i bez ta dva glasa ravnopravno zastupljena u javnosti nema ni dobre budućnosti ni za one koje smo rodile ni za generaciju koju će one roditi“.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je da su statistika i podaci pokazali da se stanje rodne ravnopravnosti u Srbiji „ne razlikuje baš mnogo od stanja u evropskim državama ili u svim drugim državama na svetu“.

Ona je rekla da to ne znači da Srbija treba „da ostane u proseku“ nego da se penje na lestvici.

Mihajlović je podsetila da su žene „15 odsto manje zaposlene od muškaraca“ i da „svi koji su u procesu znaju o stanju žena na selu“.

Prema njenim rečima, važno je što je Srbija „u prethodnom periodu pokušala da uvede određene institute i napravi određene dijaloge između institucija i nevladinog sektora“.

Ona je rekla i da je Srbija do nedavno bila jedina država van Evropske unije koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti.

Mihajlović je rekla i da je Srbija među retkim državama u svetu koje su uvele rodno budžetiranje.

Ona je rekla da je krovna strategija rodne ravnopravnosti „koja će da se izrodi u narednom periodu“ veoma značajna, kao što je značajan i Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Mihajlović je za taj zakon rekla „da smo ga imali pripremljenog 2016. godine“ i dodala da je bilo „dosta neslaganja unutar Vlade, tačnije u jednom od najznačajnijih ministarstava“.

To je bio razlog, pomenula je, zašto Srbija od 2016. godine nije donela moderan zakon o rodnoj ravnopravnosti.

IZVOR: FONET